Пређи на садржај

Павле Дукађин

С Википедије, слободне енциклопедије

Павле III Дукађин (алб. Pal III Dukagjini, итал. Paolo III Ducagini; 1411—1458)[1] био је албански племић, припадник породице Дукађин. Он и његов рођак Никола Дукађин су у почетку били поданици Леке Захарија, млетачког вазала који имао посјед око Скадра. Никола је убио Леку, а Дукађини су наставили да владају својим селима под млетачким вазалством. Павле и Никола су били дио Љешке лиге, војног савеза који се борио за ослобођење Албаније од Османског царства, а основао га је Ђурађ Кастриот. Дукађин је 1454. године прихватио вазалство од Алфонса V од Арагона, као што су то учинили и други великаши три године раније. Касније је Павле напустио Ђурађову војску и дезертирао Османлијама.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Он је био један од оснивача Љешке лиге, војног савеза хришћанских албанских и српских племића основан у Љешу 2. марта 1444. године.Božić 1979, стр. 364, Крајем лета 1444. Никола Дукађин убио је Леку Закарију. Према млетачком хроничару Стефану Мању убио га је "у битки" као његов вазал.) Остали оснивачи су:[2][3][4]

Павла и Никола су били Захаријеви вазали, све док га Никола није убио 1444. године. Млетачка република је прихватила њихову контролу над посједима које су држали за вријеме Захаријевог вазалства (које укључују села Буба, Салита, Гуричучи и Басчина), јер су прихватили да постану млетачки вазали послије Захаријеве смрти.[5][6]

Алфонсо V је прво са Ђурађом Кастриотом потписао Гаетски споразум 1451. године, а затим је потписао сличне споразуме са Павлом Дукађином и осталим великашима из Албаније, укључујући: Ђорђа Аријанита, Јована Музаку, Ђорђа, Балшића, Петра Спана, Топију Музаку, Петар Химарски, Симон Занебиш и Карло Токо.[7]

Павле је био у Венецији између новембра 1451. и фебруара 1452. године, када је Млетачки сенат прихватио његов захтјев да више не служи Млецима из Улциња него из Љеша, који је ближи његов посједима.[8] Сенат је наредио господару Улциња да плати претходне услуге Павлу и наредио господару Љеша да прихвати Павлове будуће услуге.[9]

Дана 21. октобра 1454. године, Алфонсо V од Напуља обавијестио је Ђурђа Кастриота да је Павле Дукађин послао своје изасланике и прогласио оданост и вазаласт према Напуљском краљевству, које му је додјелило 300 дуката годишње.[10]

Заједно са другим албанским племићима (као што су Моиси Големи, Никола Дукађин и Хамза Кастриот), напустио је Ђурађове снаге и дезертирао Османлијама.[11] Папа Калист III је 1457. године критиковао крујског бискупа због неоправдане екскомуникације Павла Дукађина и његових поданика.[12]

Павле Дукађин је имао четири сина: Николу, Леку, Прогона и Ђорђа, од којих су Никола и Лека били политички значајни.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Akademia e Shkencave e Shqipërisë, Instituti i Historisë 2002, стр. 310, Pali (1411–1458), për të cilin Gjon Muzaka rrëfen se është edukuar pranë Gjon Kastriotit, ka qenë aktiv në jetën politike. Ai ka marrë pjesë në kuvendin e Lezhës dhe që në fillim është bashkuar me Skënderbeun. Pali ka pasur katër djem: Lekën, Nikollën, Progonin dhe Gjergjin..
  2. ^ Noli 1947, стр. 36.
  3. ^ Božić 1979, стр. 364, Никола Дукађин убио је Леку Закарију. Према млетачком хроничару Стефану Мању убио га је "у битки" као његов вазал. Мада Барлеције погрешно наводи да је убиство извршио Лека Дукађин.
  4. ^ Schmitt 2001, стр. 297, Nikola und Paul Dukagjin, Leka Zaharia von Dagno, Peter Span, Herr der Berge hinter Drivasto, Georg Strez Balsha sowie Johann und Gojko Balsha, die sich zwischen Kruja und Alessio festgesetzt hatten, die Dushman von Klein-Polatum sowie Stefan (Stefanica) Crnojevic, der Herr der Oberzeta.
  5. ^ Schmitt 2001, стр. 300, Am folgenden Tag bestätigte Querini Paul Dukagjin und Leka Dukagjin, dem Sohn Tanushs – wohl des in Padua internierten, oben erwähnten Tanush Dukagjin – ihren Besitz auf dem Gebiet des verstorbenen Leka Zaharia. Die Dukagjin anerkannten Venedigs Herrschaft über Dagno, und „kamen freudigen Sinnes zu Übergabe und Gehorsam an die Dogenherrschaft von Venedig noch eifriger zu deinen als dem Herrn Leke Zaharia". Paul und Leka Dukagjin waren also fur ihren besitz bei Dagno vassalen Leka Zaharias..
  6. ^ Božić 1979, стр. 364, Нову власт прихватила је и Лекина породица, приклонили су јој се и његови дворани. Зато им је Франћеско Квирин потврдио поседе и стечена права. Павлу и Леки Дукађину призната су села Buba, Salita, Gurichuchi и Baschina.
  7. ^ Noli 1947, стр. 49, Later on Alphonse concluded similar treaties with George Araniti, Ghin Musachi, George Stresi Balsha, Peter Spani, Paul Ducaghini,....
  8. ^ Božić 1979, стр. 369, Павле Дукађин дошао је, новембра 1451, у Млетке и задржао се више месеци; кра- јем фебруара 1452. Сенат је пристао да се као најамник не води више у Улцињу, већ у Љешу (који је био ближе њего- вим поседима).
  9. ^ Božić 1979, стр. 369, и наредио улцињском кнезу да исплати његова заостала потраживања а љешком провидуру да га упише...).
  10. ^ Spomenik Srpske kraljevske akademije (на језику: српски). U Državnoj štampariji Kraljevne Srbije. 1942. стр. xvi. Приступљено 20. 10. 2019. „Кастел Нови код Напуља, 21. октобар 1454: Краљ Алфонс V јавља Скендербегу да му је Павле Дукађини преко свог посланика изјавио оданост и покорност и да му је као свом вазалу, одредио годишњу провизију од 300 дуката ...” 
  11. ^ Skendi, Stavro (1980). Balkan Cultural Studies (на језику: енглески). East European Monographs. стр. 175. ISBN 9780914710660. Приступљено 20. 10. 2019. „..Arianiti's nephew,...Nicholas and Paul Dukagjini and Hamza Kastrioti deserted to the Ottomans” 
  12. ^ Božić 1979, стр. 378, ...Каликс III 1457. оштро критиковао епископа Кроје, поред осталог и због тога што је искључио из цркве "католичког кнеза Павла Дукађина и његове поданике без ваљаног разлога").
  13. ^ Akademia e Shkencave e Shqipërisë, Instituti i Historisë 2002, стр. 310.

Литература

[уреди | уреди извор]

Шаблон:Чланови Љешке лиге

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павле_Дукађин&oldid=28506484”